Dušan „Duško“ Radović (Niš, 29. novembar 1922 — Beograd, 16. avgust 1984) je bio srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe“ i (od 1975. godine) urednik Studija B. U Beogradu se dugi niz godina održava atletska trka „Sećanje na Duška Radovića“. Duškov brat je poznati atletski trener Branimir „Brana“ Radović. Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija „Studio B“, koji su kasnije objavljeni u tri knjige „Beograde dobro jutro“.
Citati velikog Duška Radovića
*Neki ljudi ne traže ništa drugo od nas sem da ih slušamo. Ili bar da budemo sa njima dok pričaju svoje ispovesti.
*Danas je utorak, mali dan, autsajder, ničije vreme, čekaonica za one koji su krenuli u sredu i dalje.
*Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu. Svako dalje insistiranje na još nečemu, bilo bi neskromno.
*Bliži se praznik. Neko će za praznik biti unapređen, pa će mu žena iz nižeg ranga zimskog kaputa preći u viši rang – skupe bunde. Najlepše je na ženama pratiti kako im muževi napreduju u službi.
*Briga za sudbinu dece nije isto što i ljubav. Ko mnogo brine ne stiže da voli.
*Mnogo je bolje raditi loše na dobrom mestu nego dobro na lošem.
*Svako je pametan onoliko koliko pameti uspe da iskoristi, a ne onoliko koliko je ima.
* Predmetna nastava ukida učitelje, a učitelji su jedini pravi vaspitači. Onog trenutka kad deca ostaju bez svog učitelja, prestaje vaspitanje a počinje obrazovanje.
*U ljubavi je lepo i zdravo samo ono što se radi. Ono što se govori je čist šund. Kad bi joj se samo sudilo po tekstovima, ljubav bi trebalo ili zabraniti oporezovati.
*Šta je neka žena našla u svom čoveku? Šta je neki čovek našao u svojoj ženi? Morali su dugo prebirati i tražiti dok nisu naši to što su tražili.
* Čim dete pođe u školu, čim ozbiljnije uđe u svet odraslih – ono počinje konvencionalno da misli i da se ponaša, da usvaja šablonski formulisane istine o svetu i životu. To je tragična okolnost za čoveka jer gubi smisao da se igra.
*Žene koje vole svoje muževe mogu i same ići na more jer su sigurne u sebe i svoju ljubav. Stalno moraju da su zajedno samo oni koji se ne vole.
*Sutra će vitalniji deo Beograda provesti u vikendicama. Odakle im vikendice? Kako odakle? Prodali su zemlju. Koju zemlju, čiju zemlju? Zemlju svojih očeva i dedova.
*Na beogradskim trgovima postrojili se automobili, kao za smotru. Uniformisano lice staje ispred stroja i viče: Pomoz’smog, junaci! Automobili uglas odgovaraju: Smog ti pomogao! I tako dalje, u tom smislu: Ubio te smog! Smog je spor, ali dostižan! To nas smog kažnjava! Videćeš ti svoga smoga! Smožju ti majku! Smog te molovo! Budismogsnama!
*Sinoć je održan sastanak jednog od beogradskih umetničkih klanova. Svim članovima date su direktive – šta da govore na sastancima političkih organizacija kojima pripadaju.
* Tragično je kako deca, čim pođu u školu, izgube čistotu i vedrinu individualnog saznanja, doživljaja i smisao autentične interpretacije. Škola i praktičan život nameću im šablone i dogme, deca umesto radosti doživljaja prihvataju rutinsko prepoznavanje golih funkcija stvari i pojava.
* Škola ne sme ličiti na bolnicu za lečenje dece od života i zdravlja, od radoznalosti i aktivnosti, od sopstvenih iskustava i stvaranja.
*Volite, to je lepo, ali sa merom i uzdržano. Nemojte nikoga toliko voleti da vas on zbog toga ne voli.
*Posmatrali smo vas ovih dana. Ubedljivije izgledate kao neradnici. Nekako ste smireni, razložni, dostojanstveni. Kad ne radite, ličite na rukovodioce.
* Bilo bi dobro kada bi škola mogla da prihvati obavezu da ne samo uči već i nauči dete zdravo i sposobno za školu.
*Ako nekoga zaista iskreno volite, ostavite ga na miru. To je najviše što možete učiniti za voljenu osobu.
*Lepo je kad nas ima više bliskih, u raznim kombinacijama, i porodičnim i prijateljskim. Jači smo i zdraviji kad smo zajedno. Imamo obaveza jedni prema drugima a to nas čini odgovornim i moralnim.
* Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba.
* Nije to lepo reći školi, ali nije ni ružno, ako može biti korisno: decu treba bolje poznavati i više poštovati njihove mogućnosti. A mi smo prvo izmislili školu pa smo tek onda utvrdili da nemamo dovoljan broj odgovarajuće dece.
*Budite lepo i vedri kao ovo jutro. Izdržite tako koliko možete. Smračite se, ako morate, tek kad se dan smrači. Budite logični: Bolje je da vam bude lepo nego ružno.
* Škola koja se mnogo čudi znanju i ponašanju svojih đaka, koju nervira to što su deca deca, ne može biti dobra škola.
*Statistike dokazuju da najviše žive oni koji najviše kukaju. Oni kojima se živi ne mogu doći na red kod lekara od onih koji jedva čekaju da umru.
* Deca koja nemaju sreće sa porodicom, morala bi imati nešto više sreće sa školom. Škola bi morala da zna i hoće ono što roditelji ne znaju ili neće.
* Zdrava, vedra, očuvana i neozleđena deca – po svaku cenu, pa i po cenu znanja! – to bi bio plemeniti zadatak vaspitanja.
* U pravoj, dobroj školi ne bi smelo ostati neregistrovano i neocenjeno ništa iza čega stoje ljubav, rad, znanje i uspesi.
* Više šansi imaju oni koji se kroz školu provlače, koji se štede, jer znaju da ih čeka još jedno veliko poluvreme života.
* Naše učenje dece, naša emancipacija dečje svesti mora da ide u pravcu da ih uči skraćenom mišljenju, skraćenom izrazu, jer je to budućnost komunikacije.
* Decu ne pripremamo u školama da budu pisci niti ih pripremamo za to da bi čitali knjige, nego ih pripremamo za to da pre svega umeju da posmatraju, da dobro zapažaju, a drugo, da ono što vide i osećaju umeju precizno i efektno da ispričaju.
*Za sreću je dovoljan jedan razlog. I najbolje je kad je samo jedan. Ne mogu biti srećni oni koji imaju toliko razloga za sreću da ni sami ne mogu da se odluče.
* Ta vizija dece kao budućih činovnika i službenika, sa klasama i platama, sa položajima i ugledom – to je ona školska i društvena Baba-roga koja ignoriše ličnost a unapređuje poslušnost i mediokritetstvo.
* Koliko se, još i danas, pametne, zrele i osobene dece vređa, ponižava i diskvalifikuje surovim kriterijumima škole, društva i porodice: koliko vrediš to možeš dokazati jedino ocenama u školi.
*Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.
* Imao sam sreću da sam se družio sa mnogo pametnih ljudi, a ja mislim da se od ljudi najviše uči, mnogo više nego iz knjige, mnogo više nego u školi, bilo kakvoj!
* Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: „Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!“
* Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome.
* Da bismo znali kako da usmeravamo decu, morali bismo se najpre sporazumeti, šta je to „sreća“? Šta je to, za šta treba živeti, učiti i raditi?
* Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i oči.
* Mladi moraju da žive noću – beže iz dana koji su okupirali njihovi očevi i dedovi.
*Niko vam ne zavidi na sposobnostima već samo na uspesima. Dok radite, smatraju vas ludim, a kad nešto postignete – srećnim.
* Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.
* Volite svoju decu i kad su kriva, jer će ih život kažnjavati i kad nisu.