Doktorka Marija Gnjatović, istraživač na Institutu za primenu nuklearne energije, rekla je za RTS da antitela ne nestaju već opstaju u visokim koncentracijama, pogotovo kod pacijenata koji su u startu razvili visoke doze antitela.
Ohrabrujuće vesti o dužini zadržavanja antitela na koronavirus dolaze iz Instituta INEP.
Doktorka Marija Gnjatović, istraživač na Institutu za primenu nuklearne energije, rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da je poslednje istraživanje o anitelima pokazalo da ona ne nestaju, da su neke pacijente pratili od marta, a neke i kasnije kako se ko inficirao, ali antitela opstaju u visokim koncentracijama pogotovo kod pacijenata koji su u startu razvili visoke doze antitela.
„Nešto je drugačija je slika kod osoba koje su u startu razvole niske doze, to su slučajevi asimptomatski ili sa blagom kliničkom slikom – bude određenog pada, ali svakako antitela ne nestaju“, ukazala je Gnjatovićeva.
„Pratili smo od marta do sada, to je već pola godine, i matematičko modelovanje na osnovu tih podataka govori u prilog tome da će antitela trajati sigurno o godinu dana, a pretpostavljamo i duže“, rekla je ona.
Da li je opravdan strah od sudara korone i gripa
Oni koji su preležali koronavirus ne bi trebalo da strahuju od zime i sudara gripa i korone.
Gnjatovićeva kaže da su čak i pacijenti koji su imali lakšu kliničku sliku pa samim tim nisu razvili trajni imunitet, razvili prvu klasu antitela i ne treba da se plaše nove sezine jer nisu antitela jedini činilac koji učestvuju u odbrani organizma – to su i druge imunoćelije koje pamte kontakt sa virusom i uspešno brane organizam od nove izloženosti virusu.
Kaže da je bilo slučajeva reinfekcije kod malog broja ljudi koji su konstantno izloženi virusu, kao što su medicinski radnici.
„Da je došlo do reinfekcije zaključili smo samo na osnovu merenja parametara krvi, odnosno antitela, i može se reći da navedeni pacijenti nisu imali nikakve simptome“, kaže doktorka.
Razvijanje zaštitnih antitela
Postoji korelacija između koncentracije stvorenih antitela u krvi pacijenata i težine kliničke slike.
To znači da su pacijenti koji su imali težu kliničku sliku razvili visoke vrednosti antitela.
Prema njenim rečima, lakša klinička slika nosi nižu koncentraciju, ali to nije pravilo, jer su uočili pacijente koji su potpuno asimptomatski preležali virus a da su imali visoke vrednosti antitela.
Nije sve u količini antitela, važno je kakav je njihov kvalitet i koliki je procenat neutrališućih antitela, koja mogu sama za sebe da blokiraju ulazak virusa u ćelije domaćina.
„Ali ne znači i da visoke vrednosti nose veću zaštitu“, rekla je dr Gnjatović.
Iznenađenje u istraživanjima
Dr Gnjatović kaže da su asimptomatski pacijenti bili interesantni i najpogodniji su davaoci krvne plazme jer su se dobro i brzo izborili sa virusom, i nije bilo razvoja simptoma: klinička slika je bila neprimetna.
„Oni su najveće iznenađenje, iznenadilo nas je sve što je bilo u suprotnosti sa istraživanjima koja su dolazila iz inostranstva da antitela nestaju posle dva meseca kad smo shvatili da naši zaključci nisu takvi“, kaže ona.
Smatra da je dobro što imaju takva istraživanja, jer će svaka populacija drugačije reagovati.
Kaže da je kod njih testirano oko 15.000 ljudi, ukazujući da INEP radi epidemiološku studiju i imaju iskustva stečena i na osnovu tih vrsta istraživanja.
Ljudi se javljaju iz znatiželje
Testiranje za putivanja je kao neka vrsta epidemiološke studije budući da ljudi dolaze ubeđeni da nemaju antitela, da ih nikada nisu stekli, da nisu trenutno inficirani, rekla je Gnjatovićeva.
Neki ljudi imaju IGG klasu, znak da su preležali nekada, a određeni broj trenutno ima infekciju a da toga nisu svesni jer je ovo period prokužavanja stanovništva, a neki srećno odu na more.
INEP je razvio svoj test na antitela.
„Primenjuje se kod nas u laboratoriji i u postupku smo eksterne validacije, pripreme testa i dokumentacije, dobili smo podršku Vlade za testiranje i ispitivanje kvaliteta testa u Londonskoj školi za tropske bolesti koja je zadužena za testiranje svih seroloških testova koji će se potencijalno naći na tržištu Evrope i Britanije“, kaže doktorka.
„Zadovoljna sam što smo uspeli da uđemo u taj program i što ćemo imati rezultate nezavisnog trećeg lica o kvalitetu testa, to je najbolja ulaznica za svetsko tržište“, rekla je ona.
Istraživanja u postupku publikovanja
Ceo svet se bavi istraživanjem korone. Međutim, Gnjatovićeva kaže da ima mnogo pitanja na koja ne postoji odgovor.
Smatra se da virus ne mutira toliko brzo i da jedna vakcina može da pokrije čitav svet praktično i da učestvuje u zaštiti stanovništva, ali da na tome treba raditi.
Podseća da je serološki odgovor na virus nešto što je već viđeno, u tom smislu iznenađenja nema, ali ohrabrujuća je trajnost anitela.
Savet za one koji su razvili antitela
Dr Gnjatović kaže da moraju da se poštuju sve mere predostrožnosti, treba pratiti nivo antitela, da se ljudi testiraju s vremena na vreme.
Prema njenim rečima, moramo se držati svih mera opreza.
„Ako nosimo masku i pridržavamo se svih mera, infekcija će biti s manjom dozom virusa koja će dovesti do toga da razvijemo daleko lakšu kliničku sliku“, zaključila je dr Gnjatović.