Докторка Марија Гњатовић, истраживач на Институту за примену нуклеарне енергије, рекла је за РТС да антитела не нестају већ опстају у високим концентрацијама, поготово код пацијената који су у старту развили високе дозе антитела.
Охрабрујуће вести о дужини задржавања антитела на коронавирус долазе из Института ИНЕП.
Докторка Марија Гњатовић, истраживач на Институту за примену нуклеарне енергије, рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је последње истраживање о анителима показало да она не нестају, да су неке пацијенте пратили од марта, а неке и касније како се ко инфицирао, али антитела опстају у високим концентрацијама поготово код пацијената који су у старту развили високе дозе антитела.
„Нешто је другачија је слика код особа које су у старту разволе ниске дозе, то су случајеви асимптоматски или са благом клиничком сликом – буде одређеног пада, али свакако антитела не нестају“, указала је Гњатовићева.
„Пратили смо од марта до сада, то је већ пола године, и математичко моделовање на основу тих података говори у прилог томе да ће антитела трајати сигурно о годину дана, а претпостављамо и дуже“, рекла је она.
Да ли је оправдан страх од судара короне и грипа
Они који су прележали коронавирус не би требало да страхују од зиме и судара грипа и короне.
Гњатовићева каже да су чак и пацијенти који су имали лакшу клиничку слику па самим тим нису развили трајни имунитет, развили прву класу антитела и не треба да се плаше нове сезине јер нису антитела једини чинилац који учествују у одбрани организма – то су и друге имуноћелије које памте контакт са вирусом и успешно бране организам од нове изложености вирусу.
Каже да је било случајева реинфекције код малог броја људи који су константно изложени вирусу, као што су медицински радници.
„Да је дошло до реинфекције закључили смо само на основу мерења параметара крви, односно антитела, и може се рећи да наведени пацијенти нису имали никакве симптоме“, каже докторка.
Развијање заштитних антитела
Постоји корелација између концентрације створених антитела у крви пацијената и тежине клиничке слике.
То значи да су пацијенти који су имали тежу клиничку слику развили високе вредности антитела.
Према њеним речима, лакша клиничка слика носи нижу концентрацију, али то није правило, јер су уочили пацијенте који су потпуно асимптоматски прележали вирус а да су имали високе вредности антитела.
Није све у количини антитела, важно је какав је њихов квалитет и колики је проценат неутралишућих антитела, која могу сама за себе да блокирају улазак вируса у ћелије домаћина.
„Али не значи и да високе вредности носе већу заштиту“, рекла је др Гњатовић.
Изненађење у истраживањима
Др Гњатовић каже да су асимптоматски пацијенти били интересантни и најпогоднији су даваоци крвне плазме јер су се добро и брзо изборили са вирусом, и није било развоја симптома: клиничка слика је била неприметна.
„Они су највеће изненађење, изненадило нас је све што је било у супротности са истраживањима која су долазила из иностранства да антитела нестају после два месеца кад смо схватили да наши закључци нису такви“, каже она.
Сматра да је добро што имају таква истраживања, јер ће свака популација другачије реаговати.
Каже да је код њих тестирано око 15.000 људи, указујући да ИНЕП ради епидемиолошку студију и имају искуства стечена и на основу тих врста истраживања.
Људи се јављају из знатижеље
Тестирање за путивања је као нека врста епидемиолошке студије будући да људи долазе убеђени да немају антитела, да их никада нису стекли, да нису тренутно инфицирани, рекла је Гњатовићева.
Неки људи имају ИГГ класу, знак да су прележали некада, а одређени број тренутно има инфекцију а да тога нису свесни јер је ово период прокужавања становништва, а неки срећно оду на море.
ИНЕП је развио свој тест на антитела.
„Примењује се код нас у лабораторији и у поступку смо екстерне валидације, припреме теста и документације, добили смо подршку Владе за тестирање и испитивање квалитета теста у Лондонској школи за тропске болести која је задужена за тестирање свих серолошких тестова који ће се потенцијално наћи на тржишту Европе и Британије“, каже докторка.
„Задовољна сам што смо успели да уђемо у тај програм и што ћемо имати резултате независног трећег лица о квалитету теста, то је најбоља улазница за светско тржиште“, рекла је она.
Истраживања у поступку публиковања
Цео свет се бави истраживањем короне. Међутим, Гњатовићева каже да има много питања на која не постоји одговор.
Сматра се да вирус не мутира толико брзо и да једна вакцина може да покрије читав свет практично и да учествује у заштити становништва, али да на томе треба радити.
Подсећа да је серолошки одговор на вирус нешто што је већ виђено, у том смислу изненађења нема, али охрабрујућа је трајност анитела.
Савет за оне који су развили антитела
Др Гњатовић каже да морају да се поштују све мере предострожности, треба пратити ниво антитела, да се људи тестирају с времена на време.
Према њеним речима, морамо се држати свих мера опреза.
„Ако носимо маску и придржавамо се свих мера, инфекција ће бити с мањом дозом вируса која ће довести до тога да развијемо далеко лакшу клиничку слику“, закључила је др Гњатовић.
