Na južnim padinama Radan planine, tamo gde se magla spušta nisko, a tišina ima svoj poseban zvuk, nalazi se jedno od najmističnijih mesta u Srbiji – Đavolja Varoš. Ovaj jedinstveni prirodni fenomen vekovima izaziva divljenje, strahopoštovanje i radoznalost svih koji kroče u njegov kameni svet.
Oblikovana erozijom, kišom, vetrom i godinama neumornog rada prirode, Đavolja Varoš skriva između 200 i 300 zemljanih kula, visokih i do 15 metara, sa kamenim „kapama“ koje stoje kao da prkose zakonima fizike. Upravo zbog ovog neobičnog izgleda, meštani su još davno počeli da veruju da je ovde odigrana borba nečistih sila, zbog čega je lokalitet dobio naziv koji i danas budi maštu.
Ali prirodni fenomen nije jedino što intrigira. U samom središtu ovog područja nalaze se i dva „čudotvorna“ izvora – Đavolja voda i Crveno vrelo, poznata po svojoj izrazitoj kiselosti i visokom sadržaju minerala. Voda je toliko specifična da je meštani nikada nisu koristili za piće, ali su verovali da ima zaštitnu i lekovitu moć.
Iako legende govore o đavolima, ukletim svatovima i Božjem gnevu, naučnici tvrde da je u pitanju jedan od najređih geomorfoloških fenomena u Evropi, koji se retko sreće čak i u svetu. Zbog svoje izuzetnosti, Đavolja Varoš je bila i kandidat Srbije za sedam svetskih čuda prirode.
LEGENDE:
1. Legenda o okamenjenoj svadbi
Prema narodnom predanju, davno je u selu nedaleko od današnje Đavolje Varoši trebalo da se održi svadba brata i sestre, jer niko od prisutnih nije znao da su u srodstvu. Da spreči ovo strašno, grešno venčanje, sam đavo došao je da ih zavede i ohrabri da sklope brak.
Kada je Bog video šta se dešava, razgnevio se i poslao silu koja je okamenila celu svatovsku povorku. Nevesta, mladoženja, svatovi, kumovi — svi su se pretvorili u kamene figure koje i danas stoje kao upozorenje da se protiv prirode i Boga ne može.
2. Legenda o đavolskim stražarima
Drugo verovanje kaže da je u dubinama Radan planine nekada postojao pakleni prolaz, mesto gde su đavoli čuvali ulaz u svoj svet. Kamene figure koje se uzdižu nad ponorom nisu svatovi — već okamenjeni đavoli, stražari pakla.
Po ovom mitu, jedan hrabri pustolov pokušao je da kroz planinu pronađe skriveno blago. Đavoli su ga primetili i pošli za njim. Međutim, pre nego što su ga stigli, zora ih je zatekla na površini, a prvi sunčev zrak ih je okamenio — zauvek pretvorio u stene.
3. Legenda o vodi koja čuje molitve
Treća legenda vezana je za Crvenu vodu i Đavolju vodu — čudnovate izvore bogate mineralima. Meštani tvrde da su te vode nekada bile deo svetog vrela koje je imalo moć da čuje molbe ljudi.
Priča kaže da je jedna devojka molila vodu da je spasi od dogovorene udaje sa starcem. Đavo joj se usprotivio i pokušao da je spreči, pa je u gnevu udario o stenu i tako stvorio jarugu kroz koju danas protiče Crvena voda. Voda je, po predanju, uzvratila tako što je okamenila đavola i oslobodila devojku njegove sudbine.
Zbog toga se verovalo da ko opere lice u toj vodi i u tišini zamisli želju — voda će je preneti višim silama.
Danas, ovo područje izgleda impresivnije nego ikad. Uređene staze, vidikovci, mostići i ambijent koji savršeno prati mistiku lokaliteta čine da svaki posetilac za trenutak pomisli da je zakoračio u neki drugi svet.
Ako se dobro utišaš, između kamenih kula kao da možeš da čuješ šapat vetra koji priča stare priče – o svatovima koje je Bog pretvorio u kamen, o čudnoj vodi koja sve „spali“, o moći planine koja nikada ne otkriva sve svoje tajne.
Đavolja Varoš nije samo prirodni spomenik. Ona je doživljaj. Mesto gde se legenda stapa sa naukom, priroda sa mitom, a spokoj sa neobičnom energijom koja se oseća na svakom koraku.
