Danas pravoslavni vernici i SPC obeležavaju Veliki petak, dan koji se smatra najtužnijim u hrišćanskom kalendaru jer je upravo na ovaj dan Isus Hrist razapet na krstu i predao svoj život za spasenje čovečanstva.
Veliki petak zauzima posebno mesto u hrišćanskom kalendaru — dan kada se ćuti više nego što se govori, kada se misli spuštaju dublje nego inače, a vera dobija najtiši, ali i najjači oblik.
Na ovaj dan, prema hrišćanskom verovanju, raspet je Isus Hristos, podnoseći žrtvu za spasenje ljudi. Upravo zato, Veliki petak nije dan slavlja, već dan posta, molitve i unutrašnjeg mira.
U pravoslavnim hramovima ne zvone zvona, već se služe posebne službe koje podsećaju na Hristovo страдање. Vernici celivaju plaštanicu, simbol Hristovog polaganja u grob, a mnogi dan provode u strogom postu — često bez hrane i vode.
Narodna tradicija nalaže da se danas ne rade teški poslovi, ne peva i ne veseli, već da se dan provede u miru, skromnosti i razmišljanju.
Veliki petak nas svake godine podseća na snagu žrtve, ali i na nadu koja dolazi nakon tišine — jer posle njega dolazi Vaskrs, simbol pobede života.
