Српска православна црква и верници обележавају Светог пророка Илију за кога се везују бројни обичаји и веровања.
Сматра се једним од највећих пророка. Своју младост је провео у молитвама у пустињи, а због тачног предсказивања догађаја био је прогањан од израелског цара Ахаве и његове опаке жене Језавеље.
Свети Илија цео свој живот поклонио је тајни спасења. Свети апостол Матеј у свом Јеванђељу сведочи како је због великих и знаменитих чуда која је Свети пророк Илија чинио, народ Илију називао Христом.
Сматра се да је преласком на хришћанство српски народ особине старог словенског бога Перуна, за кога се веровало да управља муњама и громовима, приписао Светом Илији. Због тога велики број обичаја и веровања потиче још из претхришћанског времена док се Свети Илија још назива и Илија Громовник.
Према народној традицији Свети Илија се вози на ватреним колима која вуку четири коња из чијих ноздрва избија пламен. Грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Свети Илија је посебно поштован у цркви, а као један од видова тог древног и непрекинутог поштовања издваја се оснивање свештеног братства у трећем веку на месту његовог подвига. Поред надахнуте химнографије коју су знаменити црквени песници саставили надахнути Духом Светим и благословеним животом Светог пророка Илије, у његову част су сачуване и бројне светоотачке беседе које на најбољи могући начин величају сва његова свештена дела којима је прославио Господа.
На иконама се Свети Илија представља или како на ватреним колима иде на небо односно како држи нож у руци као знак да је њиме поклано 450 лажних Валових зреца на брду Камил или како седи у пећини где се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу да се не би навукао гнев светитеља.
Међу Србима постоји изрека „Од Светог Илије сунце све милије“.
Многи се одлучују да мушкој деци дају име по овом светитељу јер је симбол снаге и неустрашивости. Обичај је да се на празник Светог Илије једе мед како бисмо били здрави целе године, а некада је постојало и симпатично веровање да на овај празник деци треба намазати образе медом како би била весела.
Верује се и да је мед који пчелари ваде из кошнице на Илиндан посебно лековит.
Кад на Светог Илију пуцају громови народ верује да то светац гађа ђаволе па се не ваља крстити да се ђаво не би сакрио под крст у који гром не удара. Такође, како народ каже, треба добро гледати место где гром удари јер је то знак да се ту крије нечастиви.
Извор: Курир
