SUTRA SLAVIMO IVANJDAN, PRAZNIK RADOSTI: Evo šta treba da uradite

FB_IMG_1657123074579

Pravoslavna crkva sutra proslavlja Ivandan (Ivanjdan), praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja.

Evo koji običaji se vezuju za ovaj veliki praznik.

Noć uoči Svetog Jovana Preteče, u narodu poznatijeg kao Ivanjdan, žene širom Srbije pletu venčiće od cveća i uveče ga stavljaju ispred kućnih vrata.

Sveti Jovan je poznat kao Jovan Preteča jer je došao pre Hrista, a kao Krstitelj zato što je pored drugih krstio i Hrista. Poznat je i kao Biljober ili Travar jer je živeo skromno hraneći se biljem, bubama, skakavcima i medom divljih pčela, a odevao u haljinu od kostreti.
Sveti Jovan se još zove Igritelj, jer se veruje da se sunce, kada se tog jutra rađa, igra na nebu. Zaštitnik je kumstva i pobratimstva, a kumovao je i Isusu Hristu krsteći ga u reci Jordan.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu“ stoga što se Jovan Kristitelj, koji je rođen na današnji dan po starom računanju vremena, smatra uzorom karakternosti i poštenja.
Od svih ostalih proroka, sveti Jovan se razlikuje naročito po tome što je imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao.

Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine, na dan svetiteljev, arhijerej iznosio pred narod, a da se ponekad ta ruka javljala raširena označavajući rodnu i obilnu godinu, a ponekad i zgrčena najavljujući loš rod i glad.

Od rane mladosti sveti Jovan je čeznuo za usamljeničkim životom. Zato se, kad je stasao, odvažio da ode u pustinju u predele oko donjeg toka reke Jordana da bi se u samoći predao svojoj misiji: najavljivanju Hristovog dolaska.

Sveti Jovan je poslednji veliki prorok. Na ikonama je predstavljen kako krštava Isusa u Jordanu ili kako stoji i desnom rukom pokazuje nebo, dok u levoj drži dugi štap s krstom na vrhu, preko koga stoji traka sa rečima „Pokajte se jer se bliži carstvo nebesko“.

Foto: Arhiva

O Ivanjdanu pletu se venci od ivanjskog cveća, i njima se kite staje, a uoči tog dana, čobani pale brezove lile (vatre), pa obilaze torove i ovce gde čuvaju stoku, a zatim se penju na visove i igraju svakojake igre oko pobodenih vatri.
Ovo paljenje mašala za Ivanjdan dovodi se u vezu sa paljenjem badnjaka uoči Božića, čime se hoće reći da zimsko, božićno sunce ne sija tako visoko kao letnje, ivanjdansko, niti onako toplo greje.
Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (sredina leta), i da se tim vencima priroda ovenčava.
Ti venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stave crvenu ružu.
Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana.
Voda dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima. Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva, zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih bolesti.

Danas berite sledeće biljke:
Mnogi ruski travari još uvek skupljaju bilje baš u noć uoči Ivanjdana. Veruje se da ivanjske trave poseduju neverovatnu lekovitu pa čak i magičnu moć.
Posebno popularna je biljka Ivan-da-Marija, odnosno šumska urodica koja utiče na plodnost. Od nje su pravili čajeve za nerotkinje i dodavali je u seno za krave. Danas se Ivan-da-Marija koristi u lečenju srčanih oboljenja, hipertenzije, nevralgije, epilepsije i bolesti želudačno-crevnog trakta.

Obavezno su sakupljali i pelin. Naši su preci verovali da čuva kuću od nesreće, a ljude – od bolesti. Savremeni lekari potvrđuju: pelin ubija parazite, poboljšava probavu i cirkulaciju, suzbija temperaturu, olakšava grčeve i primenjuje se kao protivootrovno sredstvo.
U nizu ivanjskih trava se takođe izdvaja i kopriva. Ovu biljku su ranije Rusi koristili kao zaštitu od zlih vradžbina. U naše doba koprivu se primenjuju isključivo kao lek. Fitoterapeuti preporučuju ovu travu kod gastritisa, čira na želucu, pankreatitisa, infekcije bubrega, bronhitisa, radikulitisa i drugih bolesti, piše Novosti Magazin.

 

Izvor: Novosti Magazin

Pročitajte i:

Najnovije vesti na portalu

POČINJE NAJSTARIJI TURNIR U MALOM FUDBALU – 300.000 DINARA JE PRVA NAGRADA!

Sport i muzika

Negujmo i Boban Rajović objavili novu pesmu „Ložimo se, ložimo“ posvećenu našim igračima na Euro 2024

HRONIKA

Uhapšen zbog ubijanja i zlostavljanja životinja

Web

Istraživanje RNIDS-a: 75,6% firmi u Srbiji ima veb-sajt