Данас се обележавају Петровске покладе, које код Срба представљају последњи дан пред Петровдански пост – последњи дан када се пред Петровдан једе месо. Овај пост почиње сутра, у понедељак, и трајаће до 12. јула.
Српска правослвна црква данас слави Петровске покладе, које се обележавају последњи дан односно последње, трапаве, недеље пред почетак петровданског поста. Ове године Петровске покладе падају у недељу 19. јуна.
Вероватно ово нисте знали, али данашња недеља је у српској народној традицији веома посебна и за њу се везује много обичаја и веровања од којих су се нека задржала све до данашњих дана.
Иако већина покладе везује за католичке народе и њихове прославе, реч је заправо о обичају који је дубоко укорењен и у нашој традицији. Код Срба оне се обележавају пред почетак сваког великог поста, па су тако данас Петровске покладе – задњи дан када се пре Петровдана једе месо!
Већ сутрадан, у понедељак, почиње пост. Корени поклада су пагански и везани су за обележавање култа Сунца и доласка пролећа. Ипак, обичаје је временом прихватила хришћанска црква и прилагодила их.
Недеља пред почетак поста назива се покладна, односно трапава недеља. Ова, која је сада у току, покладна је недеља Петровског поста и током ње у нашем народу постоје одређена правила и обичаји.
Окупите породицу и нахраните сиромашне
Према народним обичајима, покладе су празник који увек за ручак треба да окупи све чланове породице. Трпеза поклада треба да буде испуњена јелима која се спремају од меса, млечних производа и свега од чега ће се верници у наредном периоду одрицати.
Стари кажу да се на данашњи дан позивају и сиромашни суседи и пријатељи јер сви треба да се „омрсе“ током заједничког обреда и сложно и у весељу уђу у пост који ће трајати до Петровдана.
Младићи и дечаци пале лиле
Као и код других поклада, припрема се мрсна гозба, по неким селима иду покладни сватови, док се у другим пале лиле. Лиле су буктиње од осушене брезине или трешњине коре.
Обично их пале младићи и дечаци, обилазећи око кућа, торова, извора по три пута, говорећи: “Лила гори жито роди“, или “Весело нам лиле горе, да нам краве добро воде“. Домаћини код којих лилари дођу, дају им белог мрса и нешто друго од хране. Верује се да ће она кућа која награди лиларе, читаве године бити од напретка!
Обичај је и да девојке скупе сламу на гомилу и запале на сеоској утрини. Ту потом долазе лилари и остала омладина, па сви заједно славе и веселе се играјући око ватре, а мушкарци се такмиче у прескакању пламена. Наравно, гозба је такође пропратни део славља, због хране коју су лилари сакупили у селу. Што се тиче других обичаја пред Петровски пост, постоји правило у Источној Србији према ком се на покладни дан никако не ваља чешљати, јер може “сва коса опасти с главе”.
Извор: 24седам/Стил
