Ministar za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević, u svojstvu izaslanika predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, govorila je danas na plenarnoj sednici, održanoj u okviru Drugog svetskog samita u Kataru, gde je istakla napredak Republike Srbije u ekonomskom i društvenom razvoju.
„Republika Srbija je u poslednjih 13 godina napravila važne korake u unapređenju ekonomskog i društvenog položaja svojih građana. Od 2012. godine BDP Srbije je utrostručen, sa 35 milijardi evra na projektovanih 102 milijarde evra do 2027. godine. Stopa nezaposlenosti smanjena je sa 25,9 na 8,5 odsto, prosečna plata dostigla je skoro 1.000 evra, dok minimalna iznosi 500 evra. Indeks rizika od siromaštva konstantno opada, a u protekloj deceniji izgrađeno je više od 150 zdravstvenih ustanova širom zemlje“, naglasila je ministar Žarić Kovačević.
Ukazavši na nisku stopu fertiliteta i smanjenje broja stanovnika kao jedan od najvećih izazova sa kojima se Srbija suočava, ministarka je istakla da Vlada Republike Srbije sprovodi brojne mere usmerene na podršku porodicama i podsticanje rađanja.
„Vlada Srbije uspostavila je sistem finansijskih podsticaja i subvencija kako bi podržala porodice da lakše obezbede uslove za proširenje domaćinstva, sa akcentom na programima stambene podrške mladim bračnim parovima. Osnovano je i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, kojim rukovodim, a koje u saradnji sa UNFPA priprema nacrt nacionalne strategije za porodicu i demografiju“, istakla je Žarić Kovačević.
Podsetimo, delegacija Republike Srbije predvođena ministarkom za brigu o porodici i demografiju Jelenom Žarić Kovačević boravi u zvaničnoj poseti Državi Katar povodom učešća na Drugom svetskom samitu o društvenom razvoju, koji se održava u Dohi, pod pokroviteljstvom Emira Katara šeika Tamima bin Hamada Al Tanija.
Prvog dana samita usvojena je nova politička deklaracija kojom države, uključujući i Republiku Srbiju, obnavljaju svoju punu posvećenost ciljevima održivog razvoja i izgradnji pravednijeg, inkluzivnijeg i održivijeg društva. Deklaracija predstavlja inovativni okvir za vođenje implementacije Agende 2030 i značajan je korak u globalnim naporima za ubrzanje društvenog napretka, iskorenjivanje siromaštva i ponovno potvrđivanje opredeljenja prema Kopenhaškoj deklaraciji i Programu akcije.
Prvi svetski samit o društvenom razvoju održan je 1995. godine u Kopenhagenu i predstavljao je najveći multilateralni skup tog vremena. Na njemu se međunarodna zajednica obavezala da će se zajednički boriti protiv siromaštva i gladi, podsticati zapošljavanje i sprečavati socijalnu isključenost. Tokom tri decenije koje su usledile, svet se suočio sa brojnim izazovima – od globalnog terorizma i finansijske krize 2008. godine, preko pandemije Kovid-19 i ratnih sukoba, do sve izraženije klimatske krize. Uprkos tome, Ujedinjene nacije istrajavaju u nastojanjima da se ciljevi iz Kopenhagena i Agende 2030 sprovedu u delo.
