U Srbiji je registrovano deset vrsta zmija, ali među njima samo tri spadaju u otrovnice – poskok, šarka i šargan. Iako često izazivaju strah, važno je znati da zmije imaju značajnu ulogu u ekosistemu, a ujedi otrovnica su retko smrtonosni ako se na vreme potraži medicinska pomoć.
Poskok (Vipera ammodytes) je naša najpoznatija i najotrovnija zmija. Lako se prepoznaje po roščiću na vrhu njuške. Živi uglavnom na suvim i kamenitim predelima – Šumadija, istočna i jugoistočna Srbija, planine i kanjoni. Njen otrov je snažan hemotoksični koktel koji razara tkiva i izaziva krvarenje, ali smrtni slučajevi su izuzetno retki jer se ujed leči protivotrovom.
Šarka (Vipera berus) je poznata i kao evropska ljutica. Može se sresti u planinskim i šumskim oblastima, posebno na Zlatiboru, Tari, Kopaoniku i Staroj planini. Prepoznaje se po tamnoj šari u obliku cik-cak linije na leđima. Njeno ponašanje je plašljivo – obično se povlači pred čovekom. Otrovanje šarkom je obično blaže nego kod poskoka.
Šargan (Vipera ursinii) je najmanja i najređa otrovnica kod nas, strogo zaštićena vrsta. Živi na visokim planinskim pašnjacima, na primer na Pešterskoj visoravni i Prokletijama. Njeni ujedi su retki i lakši, jer proizvodi manje otrova i ređe napada.
Zanimljivo je da zmije otrov koriste pre svega za lov na plen, a ne za napad na ljude. Većina zmija beži pred ljudima, a ujedi se dešavaju uglavnom kad su iznenađene ili pritisnute. Zato stručnjaci savetuju oprez u prirodi – nošenje čvrstih cipela i pažljivo kretanje kroz travu i kamenjar – ali i razumevanje i zaštitu ovih važnih predatora koji kontrolišu populacije glodara i održavaju prirodnu ravnotežu.
