Крпељи опаснији од змија, увлачење ногавица у чарапе, покривање главе и шта још да будемо безбеднији

Епидемилог из Завода за биоциде Катарина Шеровић и доктор биолошких наука Иван Алексић одговарају да ли су змије опасније од крпеља и шта треба урадити после убода крпеља.

Крпељ, илустрација, пиксабај
Крпељ, илустрација, пиксабај

Многи су кренули на пут и празнике ће провести у природи. Шта морамо да знамо – одговоре дају Катарина Шеровић и Иван Алексић, гости Београдске хронике.

Доктор биолошких наука Иван Алексић каже за РТС да су крпељи опаснији од змија. Истиче да у Београду има пет врста змија и неотровне су врсте, прво ближе место са отровницама је Вршачки брег, где има шарки, а у околини Ваљева има поскока.

Према његовим речима, на територији Београда су змије безопасне и ретко се срећу.

С друге стране, како каже Алексић, крпеља има свуда осим у градским парковима, који се одржавају, али зато су Ада Циганлија, Топчидер, Кошутњак, као и све шуме око Београда  препуне крпеља и сваки други или трећи може бити потенцијално опасан због лајмске болести.

Епидемиолог Катарина Шеровић указује да се након дан-два јави свраб на том месту на кожи, тешко да може да промакне. Савет је да када се људи врате из природе истресу одећу и оперу је, да се прегледа тело да нема знакова.

Ако се појави крпељ, додаје она, треба га извући у најближој установи или да се особа тестира на лајмску болест, тако да се зна да ли је потребна примена антибиотика или не.

Иван Алексић објашњава да су крпељи заражени, што зависи од локације и од времена узорковања, од 10 до 30 одсто, у просеку 20 одсто, сваки пети је заражен.

Препоручује се сваког пролећа када се борави у природи да се користе репеленте, затим ту је лична заштита, увлачење ногавица у чарапе, покривање главе, дуги рукави, преглед, не звлачите се у неуређене површине, у шикару, јер је то природно станиште крпеља.

Алексић подвлачи да ако избегнемо та места, бићемо безбедни.

Уље, ацетон, бензин, лак за нокте – истина или заблуда

Шеровићева каже да се репеленти заснивају на препаратима који имају јаке мирисе и који одбијају крпеље и друге инсекте.

„Ако дође до убода, немојте их ничим третирани, бактерија која изазива лајмску болест се налази у желуцу крпеља и када га иритирате јаким мирисима, долази до повраћања желудачног садржаја и тако долази до заражавања. Крпеља треба извући, али прво ћемо отићи у здравствену установу јер ће тамо урадити најбезбедније“, објаснила је Шеровићева.

У сусрету са змијом, ви на једну страну она на другу страну. Алексић каже да су у центру града безопасне водене змије.

Додаје да је Београд пун потока који су каптирани, може се срести змија и у центру града, а пошто су оне заштићене, потребно је звати службу за хигијену која односи змије.

Извор: РТС

Прочитајте и ово:

Оставите коментар:

Одговори

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Из ове категорије:

Prvi privatni radio u jugoistočnoj Srbiji!

Најновије на порталу

ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

КО СУ ПОЗНАТЕ НИШЛИЈЕ?

VAŠ PORODIČNI STOMATOLOG

Dr. Marija Jovanović

Niš, Prvomajska 50

018/513-964

063/7 397 379