Представљен Национални програм за препород села Србије

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас, на представљању Националног програма за препород села Србије, да се у нашој земљи и до сада свеобухватно радило на подршци селу и пољопривреди, али да ова тема треба да буде још већи приоритет у будућности.

Ана Брнабић, фото: Нишке новине
Ана Брнабић, фото: Нишке новине

Брнабић је указала на то да су се сва улагања која су била усмерена  пре свега на успостављање пољопривреде отпорније на климатске промене вратила већ за две године кроз боље резултате.

Она је напоменула да су издвојена средства за пројекте наводњавања, електрификацију поља, разне субвенције, развој сеоског туризма и довођење интернета, нагласивши да у овој области треба још брже радити јер, како је истакла, без свеобухватног рада у овом сектору нема паметног развоја Србије.

Брнабић, која је и мандатарка за састав нове владе, нагласила је да ће поменути национални програм бити један од докумената који ће имати пред собом када буде писала експозе.

Министар без портфеља задужен за регионални развој и координацију јавних предузећа и копредседник Националног тима за препород села Србије Милан Кркобабић навео је да је у поменутом тиму, чији је Програм кључно дело, 78 угледних јавних личности.

Кркобабић је истакао да је Програм резултат отворене дебате чланова Националног тима, који је у раду имао велику помоћ Владе и подршку председника Републике.

Он је предочио да тај програм анализира економске услове живота на селу и рада у пољопривреди, уочава проблеме и наводи предлоге социјалних реформи у селима Србије.

Према његовим речима, неке од нових предложених мера су формирање државног фонда за развој сеоске инфраструктуре, посебни финансијски подстицаји за младе брачне парове, жене и децу који живе на селу, и уступање до 50 хектара земљишта у државном власништву на бесплатно коришћење младим брачним паровима.

Такође, предложено је и да се додељују куће под најповољнијим условима онима који желе да дођу да живе на селу и обрађују земљу, смањење стопе пореза на додату вредност за пољопривредне задруге и потпуно ослобађање већине пореза у пограничним и брдскопланинским подручјима, објаснио је он.

Копредседник Националног тима и председник Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности Драган Шкорић указао је на то да је жеља да се знањем и науком решавају проблеми како би се дошло до позитивних промена и да би српско село било обновљено и равноправно са селима у Западној Европи.

Прочитајте и ово:

Оставите коментар:

Одговори

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Из ове категорије: