Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, na predstavljanju Nacionalnog programa za preporod sela Srbije, da se u našoj zemlji i do sada sveobuhvatno radilo na podršci selu i poljoprivredi, ali da ova tema treba da bude još veći prioritet u budućnosti.
Brnabić je ukazala na to da su se sva ulaganja koja su bila usmerena pre svega na uspostavljanje poljoprivrede otpornije na klimatske promene vratila već za dve godine kroz bolje rezultate.
Ona je napomenula da su izdvojena sredstva za projekte navodnjavanja, elektrifikaciju polja, razne subvencije, razvoj seoskog turizma i dovođenje interneta, naglasivši da u ovoj oblasti treba još brže raditi jer, kako je istakla, bez sveobuhvatnog rada u ovom sektoru nema pametnog razvoja Srbije.
Brnabić, koja je i mandatarka za sastav nove vlade, naglasila je da će pomenuti nacionalni program biti jedan od dokumenata koji će imati pred sobom kada bude pisala ekspoze.
Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju javnih preduzeća i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić naveo je da je u pomenutom timu, čiji je Program ključno delo, 78 uglednih javnih ličnosti.
Krkobabić je istakao da je Program rezultat otvorene debate članova Nacionalnog tima, koji je u radu imao veliku pomoć Vlade i podršku predsednika Republike.
On je predočio da taj program analizira ekonomske uslove života na selu i rada u poljoprivredi, uočava probleme i navodi predloge socijalnih reformi u selima Srbije.
Prema njegovim rečima, neke od novih predloženih mera su formiranje državnog fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebni finansijski podsticaji za mlade bračne parove, žene i decu koji žive na selu, i ustupanje do 50 hektara zemljišta u državnom vlasništvu na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima.
Takođe, predloženo je i da se dodeljuju kuće pod najpovoljnijim uslovima onima koji žele da dođu da žive na selu i obrađuju zemlju, smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim i brdskoplaninskim područjima, objasnio je on.
Kopredsednik Nacionalnog tima i predsednik Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Dragan Škorić ukazao je na to da je želja da se znanjem i naukom rešavaju problemi kako bi se došlo do pozitivnih promena i da bi srpsko selo bilo obnovljeno i ravnopravno sa selima u Zapadnoj Evropi.