Душан „Душко“ Радовић, рођен у Нишу 29. новембра 1922. године, био је српски песник, новинар, писац, афористичар и ТВ уредник. Душков отац Угљеша је био из Вранића код Чачка а мајка Софија, рођена Стефановић, била је из Ниша.
Био је главни уредник „Пионирских новина“, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац“,новинар „Борбе“ и уредник Студија Б. Најширој публици је познат по афоризмима којима је будио Београђане на таласима Радија „Студио Б“ који су касније објављени у три књиге „Београде добро јутро“.
У Београду се дуги низ година одржава атлетска трка „Сећање на Душка Радовића“.
Дела овог аутора превођена су на све значајније светске језике.
Душко је добитник наших најугледнијих награда: Невен, Младо поколење, Награде змајевих дечијих игара, Седмојулске награде, Награде стеријиног позорја, као и дипломе Међународне организације за дечију књижевност Ханс Кристијан Андерсен.
Преминуо је 16. августа 1984. године у Београду.
