Импланти направљени од протеина из свињске коже повратили су вид 20 људи са оболелим рожњачама у изненађујућем клиничком испитивању. Сви пацијенти су били или делимично или потпуно слепи пре него што им је пресађено специјално ткиво добијено биоинжењерингом.
– Ова процедура заобилази проблем мањка донираног ткива рожњача и омогућава људима да се излече и поврате квалитет живота – каже офталмолог Нил Лагали са Универзитета Линћепинг у Шведској.
У свету десетине милиона људи пати од губитка вида због оштећења или болести рожњаче, али само један од 70 успе да дође до нове рожњаче путем трансплантације – што је до сада био једини начин да им се поврати функција очију.
Осим тога, захват је веома скуп и због мањка донираних рожњача већина људи никада ни не поврати вид.
– Учинили смо велики помак да би осигурали да наш проналазак буде лако доступан и приступачан свима, не само богатима. Због тога се може користити у свим деловима света – истиче биомедицински инжењер Мердад Рафат са Универзитета Линћепинг.
Да би постигли то, Рафат и његове колеге развили су нову технику која не захтева инвазивну интервенцију, већ доктори могу да је примене у далеко скромнијим условима и са много мање опреме.
– Мање инвазиван метод могао би да се користи у више болница, чак и оних слабије опремљених и тиме би се помогло већем броју људи. Нашим методом, хирург не мора да одстрањује постојеће ткиво. Уместо тога, прави се мали рез кроз који се у постојећу рожњачу убацује имплант – објашњава Лагали.
Јефтин и лак за чување
Оно што је можда још важније јесте што је материјал који се користи нуспроизвод прехрамбене индустрије, а захваљујући специјално развијеном паковању и процесу стерилизације може да се чува до две године.
Наша рожњача, онај чисти предњи слој ока који штити зеницу и дужицу, сачињена је од различитих врста колагена. Она се временом тањи и почиње да се криви што доводи до обољења кератоконуса и делимичног или потпуног губитка вида.
Због тога су шведски стручњаци пречистили колаген из свињске коже и направили нови слој рожњаче.
Онда су путем хемијских и фотохемијских метода ојачали овај иначе мекан материјал и учинили га стабилнијим и добили хидрогел.
Усавршавајући своје технике на животињским моделима, истраживачи су развили једноставан метод усађивања хидрогела у рожњачу без потребе да се она одстрањује.
Имплант исправља рожњачу и враћа јој дебљину чиме се поново успоставља могућност ока да се фокусира.
Минимално инвазивни захват такође оставља нерве и ћелије рожњаче нетакнутим, због чега се рана врло брзо зацељује.
ИЗВОР:РТС, SCIENCE ALERT