ПОЧИЊЕ ЗИМСКО РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА! Лекари саветују како да се прилагодимо

Упркос најавама да би због штедње електричне енергије прелазак на зимско рачунање времена можда могло да буде одложено, у недељу ћемо ипак померити казаљке на сату за један час уназад.
Летње рачунање времена у 2022. завршава се у недељу 30. октобра у 3.00 сата, тако што се померањем за један час уназад време у 3.00 рачуна као 2.00 сата – саопштила је Дирекција за мере и драгоцене метале.

Foto: Pixabay

До почетка епидемије корона вируса било је више расправа о укидању указног (летњег) рачунања времена и пре четири године је и ЕУ била веома близу томе. Убрзо је изгласано да тако и буде, и земљама чланицама ЕУ је дат рок до априла 2020. да се изјасне. Међутим, како је у марту проглашена пандемија, борба са вирусом постала је приортитет, док су летње и зимско рачунање времена остали по страни.

Сагласност још увек није постигнута, а Србија је наставила два пута годишње да помера време и остаје усклађена са великим делом Европе.

За разлику од претходних година, ове се полемише о укидању померања казаљки и због најаве једне од најтежих зима у последњих скоро 70 година. Сви размишљају како да уштеде гас и струју и да би можда ипак вредело укинути периодичну промену рачунања времена и додатно смањити потрошњу струје. Многи су на предлог одговорили да од уштеде нема ништа, јер ако мрак, рецимо, пада у 16.30, а не у 17.30 часова, значи да и касније свиће и да ће уштеда „испарити“ у јутарњим сатима.

Како је за објаснио Слободан Бубњевић, физичар и научни новинар Института за физику у Београду „све је почело када је Русија одустала од померања сата, након студија које су потврдиле да у тој земљи нема очекиване уштеде, а да становништво доживљава стрес током викенда кад се врши померање“.
Подстакнуте овим примером друге земље на северу континента, где су ефекти указног времена због географског положаја мањи, почеле су да преиспитују његову оправданост – рекао је Бубњевић.

Он је објаснио да у Србији не постоји тренутно студија која се бавила овим питањем.
Има смисла на краћи рок продужити период летњег времена, зато што још увек не може да се искористи временска разлика од сат времена која постоји. Али, када дође зимско време, сигурно је боље вратити се на зимско рачунање времена. Дакле, продужење на краћи рок, од око месец дана, донеће енергетске уштеде. Међутим, други аспект, и златно метролошко правило је да без обзира шта је коме повољно, за све је увек најповољније да користе исте мере – каже Бубњевић.

Са променом рачунања времена сви осећају и психофизичке промене. Иако многима теже пада почетак летњег рачунања времена, у суботичком Заводу за јавно здравље, у Центру за промоцију здравља, кажу „када од данас до сутра, а то ће се догодити у недељу, променимо сат, неминовно је да се другачији пробудимо, јер свако такво померање је избацивање из равнотеже, из уобичајеног ритма на који је наш организам навикао“.
Имамо одређене хормоне који нас штите, то су хормони сна и они нас припреме за одмор и рад у току дана. Зато је потребно време адаптације на ову промену. Што је особа млађа брже ће се адаптирати, али промену ове врсте сви осете. Неко само прве седмице, а неко и две до три недеље касније – каже специјалиста социјалне медицине др Нада Косић Бибић, начелница Центра.

Из Завода поручују да ће особе са хроничним болестима теже поднети померање времена, због чега је неопходно да се придржавају терапије и ако осете да је потребно нека се посаветују додатно са својим лекаром.
Неопходно је отићи раније на спавање да би имали оптимални део сна. Морамо дати шансу организму ако је навикао да спава седам или осам сати, без обзира које је време буђења, мора да се прилагоди време одласка у кревет тако да се задржи период сна који је потребан. Ако се ту направи дисбаланс и чекамо време које нам је уобичајено за спавање, без обзира што је сат промењен, отежаћемо период адаптације – поручује др Косић Бибић.

Код нас померање од 1983.

Пре 106 година, у априлу 1916. казаљке су први померили Немци, а затим Британци и за њима и друге земље у Европи и САД. Први пут у Србији, некадашњој СФРЈ, казаљке су померене 27. марта 1983. године, када смо почели с рачунањем летњег времена.

Међутим, казаљке на сату не померају све земље. Русија је ту праксу имала од 1981. до 2011, а часовници се не померају у Кини, Јапану, Јужној Кореји, скоро свим афричким земљама…

 

 

Извор: Курир.рс/Блиц

Прочитајте и ово:

Из ове категорије:

Prvi privatni radio u jugoistočnoj Srbiji!

Најновије на порталу

ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

КО СУ ПОЗНАТЕ НИШЛИЈЕ?