POČINJE ZIMSKO RAČUNANJE VREMENA! Lekari savetuju kako da se prilagodimo

Uprkos najavama da bi zbog štednje električne energije prelazak na zimsko računanje vremena možda moglo da bude odloženo, u nedelju ćemo ipak pomeriti kazaljke na satu za jedan čas unazad.
Letnje računanje vremena u 2022. završava se u nedelju 30. oktobra u 3.00 sata, tako što se pomeranjem za jedan čas unazad vreme u 3.00 računa kao 2.00 sata – saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale.

Foto: Pixabay

Do početka epidemije korona virusa bilo je više rasprava o ukidanju ukaznog (letnjeg) računanja vremena i pre četiri godine je i EU bila veoma blizu tome. Ubrzo je izglasano da tako i bude, i zemljama članicama EU je dat rok do aprila 2020. da se izjasne. Međutim, kako je u martu proglašena pandemija, borba sa virusom postala je priortitet, dok su letnje i zimsko računanje vremena ostali po strani.

Saglasnost još uvek nije postignuta, a Srbija je nastavila dva puta godišnje da pomera vreme i ostaje usklađena sa velikim delom Evrope.

Za razliku od prethodnih godina, ove se polemiše o ukidanju pomeranja kazaljki i zbog najave jedne od najtežih zima u poslednjih skoro 70 godina. Svi razmišljaju kako da uštede gas i struju i da bi možda ipak vredelo ukinuti periodičnu promenu računanja vremena i dodatno smanjiti potrošnju struje. Mnogi su na predlog odgovorili da od uštede nema ništa, jer ako mrak, recimo, pada u 16.30, a ne u 17.30 časova, znači da i kasnije sviće i da će ušteda „ispariti“ u jutarnjim satima.

Kako je za objasnio Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar Instituta za fiziku u Beogradu „sve je počelo kada je Rusija odustala od pomeranja sata, nakon studija koje su potvrdile da u toj zemlji nema očekivane uštede, a da stanovništvo doživljava stres tokom vikenda kad se vrši pomeranje“.
Podstaknute ovim primerom druge zemlje na severu kontinenta, gde su efekti ukaznog vremena zbog geografskog položaja manji, počele su da preispituju njegovu opravdanost – rekao je Bubnjević.

On je objasnio da u Srbiji ne postoji trenutno studija koja se bavila ovim pitanjem.
Ima smisla na kraći rok produžiti period letnjeg vremena, zato što još uvek ne može da se iskoristi vremenska razlika od sat vremena koja postoji. Ali, kada dođe zimsko vreme, sigurno je bolje vratiti se na zimsko računanje vremena. Dakle, produženje na kraći rok, od oko mesec dana, doneće energetske uštede. Međutim, drugi aspekt, i zlatno metrološko pravilo je da bez obzira šta je kome povoljno, za sve je uvek najpovoljnije da koriste iste mere – kaže Bubnjević.

Sa promenom računanja vremena svi osećaju i psihofizičke promene. Iako mnogima teže pada početak letnjeg računanja vremena, u subotičkom Zavodu za javno zdravlje, u Centru za promociju zdravlja, kažu „kada od danas do sutra, a to će se dogoditi u nedelju, promenimo sat, neminovno je da se drugačiji probudimo, jer svako takvo pomeranje je izbacivanje iz ravnoteže, iz uobičajenog ritma na koji je naš organizam navikao“.
Imamo određene hormone koji nas štite, to su hormoni sna i oni nas pripreme za odmor i rad u toku dana. Zato je potrebno vreme adaptacije na ovu promenu. Što je osoba mlađa brže će se adaptirati, ali promenu ove vrste svi osete. Neko samo prve sedmice, a neko i dve do tri nedelje kasnije – kaže specijalista socijalne medicine dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra.

Iz Zavoda poručuju da će osobe sa hroničnim bolestima teže podneti pomeranje vremena, zbog čega je neophodno da se pridržavaju terapije i ako osete da je potrebno neka se posavetuju dodatno sa svojim lekarom.
Neophodno je otići ranije na spavanje da bi imali optimalni deo sna. Moramo dati šansu organizmu ako je navikao da spava sedam ili osam sati, bez obzira koje je vreme buđenja, mora da se prilagodi vreme odlaska u krevet tako da se zadrži period sna koji je potreban. Ako se tu napravi disbalans i čekamo vreme koje nam je uobičajeno za spavanje, bez obzira što je sat promenjen, otežaćemo period adaptacije – poručuje dr Kosić Bibić.

Kod nas pomeranje od 1983.

Pre 106 godina, u aprilu 1916. kazaljke su prvi pomerili Nemci, a zatim Britanci i za njima i druge zemlje u Evropi i SAD. Prvi put u Srbiji, nekadašnjoj SFRJ, kazaljke su pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli s računanjem letnjeg vremena.

Međutim, kazaljke na satu ne pomeraju sve zemlje. Rusija je tu praksu imala od 1981. do 2011, a časovnici se ne pomeraju u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, skoro svim afričkim zemljama…

 

 

Izvor: Kurir.rs/Blic

Pročitajte i:

Najnovije vesti na portalu

Strašne priče

MRAMORSKO BRDO: Muškarac se razneo bombom

COVID 19

U Srbiji potvrđeno 107 novih slučajeva zaraze koronavirusom

Kultura i umetnost

Otvorena izložba „Borba za srpsku državnost i slobodu srpskog naroda“ u Nišu

Do 35 godina starosti

Raspisan konkurs za prijem kandidata iz građanstva na kurs za podoficire