PAZITE ŠTA RADITE! Lekari dali savete kako se ponašati na vrućini

man-1846050_1280

Lekari upozoravaju da ovako paklene temperature negativno utiču na zdravlje dece, starijih ljudi i hroničnih bolesnika, ali u opasnosti su i svi oni koji se napolju late teških fizičkih aktivnosti, uključujući trčanje ili rad u bašti, jer na ovoj vrućini mogu dobiti srčani udar.

U najtoplijem delu dana bez preke potrebe ne izlaziti iz kuće, a ako ste na to prinuđeni, nositi zaštitnu odeću, šešir, na otkrivene delove tela mazati kreme sa zaštitnim faktorom.

Šta ne smete da radite na vrućini

1. Ne izlažite se suncu od 10 do 17 časova
Od jakog sunca možete dobiti opekotine i karcinom kože. Ako baš morate na sunce, šeširom zaštite lice i glavu, nosite odeću svetlih boja, od prirodnih materijala. Uvek koristite kremu za sunčanje s visokim faktorom koji štiti od UVA i UVB zračenja i uvek nosite flašicu vode sa sobom da ne dehidrate.

2. Izbegavajte težak fizički rad

– Trčanjem, pranjem tepiha, zavesa, radom u bašti, podizanjem teških stvari i ostalim napornim fizičkim aktivnostima možete pregrejati telo.

Foto: Pixabay

3. Ne pijte energetska pića, alkohol i mnogo kafe
– Ovakvi napici sadrže iritant koji utiče na nervni sistem i škodi organizmu

4. Ne prejedajte se
– Masna, teška i začinjena hrana poput pečenja, slanine, pite i slično dodatno povećavaju telesnu temperaturu

5. Ne ulaziti naglo u vodu
– Kada je telo pregrejano, nagli ulazak u hladnu vodu je šok za organizam, usled kog može doći do srčanog udara

6. Ne preterujte s klimom
– Rashladne uređaje ne podešavati tako da je u kući zimsko vreme, a napolju afričko leto. Treba je podesiti na sedam-osam stepeni razlike u odnosu na spoljašnju sredinu; ne ostavljati klimu upaljenu tokom noći u spavaćoj sobi

7. Ne ulaziti u nerashlađena kola
– Pre ulaska u automobil koji je dugo bio na suncu dobro ga rashladite da ne biste dobili toplotni udar

8. Ne preskačite terapiju
– Hronični pacijenti moraju uzimati redovnu terapiju i za svaku promenu zdravstvenog stanja javiti se nadležnom lekaru

Savetuje se rehidriranje, tj. pojačan unos tečnosti da bi se sprečila dehidratacija usled pojačanog znojenja i gubitak elektrolita. U cilju adaptacije na visoke temperature neophodna je i lagana ishrana bazirana na voću i povrću, uz manje i češće obroke – kaže za Kurir kardiolog dr Slađana Božović Ogarević i dodaje da se po najvećim vrelinama nikako ne preporučuju teške fizičke aktivnosti kao što su trčanje, rad u bašti i slično.

 

Izvor: Kurir

Pročitajte i:

Najnovije vesti na portalu

HRONIKA

Uhapšen zbog ubijanja i zlostavljanja životinja

Web

Istraživanje RNIDS-a: 75,6% firmi u Srbiji ima veb-sajt

Ekonomija

Poskupljuje kafa od 1. jula?!

Srbija

Posle 24 godine ponovo igramo na Evropskom prvenstvu u fudbalu!