Видовдан се слави као један од највећих празника, а за њега се везују и многи обичаји и народна веровања. Православни верници га славе сутра.
Српска православна црква је почела да обележава Видовдан крајем 19. века, али овај празник вуче корене из старих народних обичаја, када је овај дан био посвећен Световиду, врховном словенском божанству.
Сутра се према православном календару обележава сећање на Свете мученике Вита, Модеста и Крискентија, пророка Амоса, као и Светог мученика кнеза Лазара и Свете Српске мученике у знак сећања на Косовски бој из 1389. године.
Велики део обичаја је везан за само име старог словенског божанства и чуло вида.
Сутра када устанете приликом умивања изговорите речи „Ој, Видове, Видовдан, што ја очима видео, то ја рукама створио“, као што су радили наши стари да би имали среће у раду. Такође се верује да је све што видите на данашњи дан веома важно и да ћете управо у стварима које вам упадну у очи имати успеха.
Због свевидеће моћи старог словенског божанства Видовдан важи и за дан прорицања и гатања. Овом дану се посебно радују девојке, јер се доста обичаја везује за брзу и срећну удају.
Према старом народном веровању карактеристичном за Власеницу, девојке треба да сипају воде у лонац, да узму мало соли, хлеба, детелину са четири листа и комад тканине која се пребаци преко лонца, па пред спавање изговоре речи које ће довести вољеног до њих:
– Свети Виде и видова траво, отворите ми очи да видим свога суђенога. Ако је далеко, ево му детелина од четири крила да мени долети, ако је гладан, ево му хлеба и соли да се наједе, ако је жедан, ево му воде нека се напије, а ако не може преко воде прећи, ево му ћуприје да преко ње пређе.
Народ такође верује да се данас треба убрати биљку која је позната као видац, видић, видовка или видовчица. Негде се то ради ујутру, а негде увече, а ту биљку девојке и момци стављају под јастук, јер се верује да ће сањати оног коме су суђени.
Наводно девојке могу и да призову свог будућег мужа ако на данашњи дан уберу видовчицу, јаркоцрвеног маленог цвета и модру виду, сличног цвета, и ставе их под јастук пред спавање. Тада кажу „Свети Виде невиђени, дођи драги суђени, дођи ноћас у мој сан, дођи на мој први састанак“ и у наредних неколико дана ће упознати будућег мужа.
У Шумадији се верује да би требало изнети ствари из куће да се проветре и напуне добром енергијом, ако временски услови то дозвољавају. Наводно треба изнети и новац, проветрити га и избројити, како би и остатак године био уносан.
Стари саветују да данас обавезно поједете и неку зрелу воћку.
На Видовдан се не ради, а не ваља се ни играти и певати, у знак поштовања према мртвима. Често су старији на данашњи дан оживљавали сећања на кнеза Лазара и јунаке погинуле на Косову.
Веровало се и да реке у поноћ постану црвене у знак сећања на многе српске борце који су пали у борби за отаџбину.
Извор: Ало
