НИШЛИЈКА КОЈА СЕ БОРИЛА НА КИМ Доктор Албанац није хтео да је прими, удала се за добровољца

Слађана Станковић (34) је била добровољац у рату на Косову и Метохији, где је и погинула 5. јуна 1999. године

Слађана Станковић је рођена у Нишу, а њена прича је одраз храбрости, љубави и хуманости према својој отаџбини. Првог дана рата на Косову и Метохији 1999. године, ова девојка се латила пушке, док су се многи други људи скривали по Нишу у страху да могу бити мобилисани.

– Станковићи су у сваки рат слали неког свога, али Слађана је била прва девојка која је узела оружје у руке. Нико није слутио шта јој је у глави док 24. марта у кућу није ушла у униформи и казала: „Идем у рат“. Отац је покушао да је одврати, рекао јој је: „Слађана, знаш ли ти шта је рат, то није кафић, тамо се гине“, али је то није поколебало. Први пут се јавила после месец дана, казала да има радосне вести, венчала се с руским добровољцем Јуријем Осиповским, и то у манастиру Светих Архангела у Призрену. Кум јој је био њен старешина Божидар Делић – рекла је једном приликом Весна, њена сестра и додала:

– Обећала је да ће с мужем доћи кући 2. јуна, али сам касније сазнала да се с неким борцем заменила, па је он уместо ње тада отишао на одсуство. Тог 5. јуна санитетским возилом извлачила је рањенике код села Планеја, када их је погодила минобацачка граната с територије Албаније. Како сам касније чула, била је тешко рањена, али жива. Руси су је на рукама донели до болнице у Призрену, а прича се да неки доктор Албанац није хтео ни да је прими. Можда би остала жива да је на време стигла до лекара, да је хеликоптером упућена у болницу, али није имала шансу.

Породица Станковић није била обавештена о Слађаниној смрти, сазнали су потпуно случајно.

– Телефоном нас је позвала једна њена пријатељица да нас пита када ћемо је сахранити. Шокирали смо се, одмах смо отишли у Дом војске да питамо шта је с њом. Казали су нам да је грешка, да идемо кући, да ће нас обавестити о томе где је она. Још нисмо ни дошли до стана, када су нас сустигли и казали да су је дотерали у Војну болницу и да идемо да је препознамо – присећа се Весна Слађанине смрти.

Како је њена сестра објаснила, најтеже јој је било када је видела три пара одбачених војничких цокула у дворишту, од којих су једне биле Слађанине.

Извор: Курир, Информер