Константин велики је рођен у Нишу, тадашњем “Наису“, 27. фебруара.
Константин је био римски цар у периоду од 324. до 337. године, те је за време његове владавине донео две судбоносне одлуке које су промениле ток европске историје.
Наиме, цар Константин је стао на крај прогону хришћанства и сам прешао у хришћанство, да би на тај начин обезбедио хришћанима завидан положај водеће монотеистичке религије, који има и данас. С друге стране основао је град раван Риму — Константинопољ, осигуравши тако опстанак Царства на Истоку дуго после пада Рима и западних провинција у 5. веку.
Константин је био владар великог историјског значаја, али и контроверзна личност. Колебање у вези са његовом репутацијом је одраз природе старих извора који се односе на његову владавину. Они су обилати и подробни, али је на њих снажан утицај извршила званична пропаганда те епохе,[4] па ствари често сагледавају једнострано.
Нису сачувани никакви било историјски било биографски списи на тему Константиновог живота и владавине.
Иначе, многе цркве и богомоље широм југоисточне Србије, па и целе Србије, посвећене су управо цару Константину и царици Јелени.