Тренутно не постоји комплетан, признат и сто одсто сигуран тест за дијагнозу Паркинсонове болести – али Џој Милне ову болест може да осети чулом мириса.
Она је већ помогла научницима да смисле тест који открива Паркинсонову болест. Тестирања су заправо трајала годинама након што су истраживачи схватили да Џој Милне може да „осети мирис болести“.
Ова 72-годишњакиња из Перта у Шкотској има ретко стање које јој даје појачан осећај мириса.
Приметила је да је њен, сада покојни супруг Лес, добио другачији мирис када је имао 33 године – неких 12 година пре него што му је дијагностикована болест – што потврђује сазнања да се делови мозга прогресивно оштећују током година са развојем болести.
Госпођа Милне, названа „жена која може да осети Паркинсонову болест“, описала је да је тада код супруга осетила „неку мошусну арому“, различиту од његовог нормалног мириса.
Њено запажање изазвало је интересовање научника, који су одлучили да истраже шта она може да намирише, и да ли се то може искористити за идентификацију људи са проблематичним неуролошким стањима.
Годинама касније, академици са Универзитета у Манчестеру направили су искорак тако што су развили тест који може да идентификује људе са Паркинсоновом болешћу помоћу једноставног памучног штапића који се провлачи преко потиљка.
Истраживачи би тако могу да испитају узорак и да идентификују молекуле повезане са болешћу, како би помогли у дијагнози.
Иако су још у раним фазама истраживања, научници су узбуђени због могућности да ће бити могуће развити и применити једноставан тест за ову болест.
За сада се дијагноза се заснива на симптомима и историји болести пацијента.
Ако се покаже да брис коже има садржај који може да укаже на болест, дијагноза би била драстично бржа.
Џој је рекла да је њен супруг, бивши доктор, био одлучан да пронађе правог истраживача који ће испитати везу између мириса и Паркинсонове болести и да су стога потражили помоћ доктора Тила Куната на Универзитету у Единбургу 2012. године.
Чека се дефинитивна фаза анализе, како би тест ушао у широку примену
Кунат је са сарадницом – професорком Пердитом Баран почео са испитивањима чула мириса које Џој поседује. Веровали су да промена мириса код оболеле особе долази од промењеног садржаја себума.
У свом прелиминарном раду тражили су од Џој да помирише мајице које носе људи који имају Паркинсонову болест и они који нису. Она је тачно идентификовала мајице које носе пацијенти са Паркинсоновом болешћу, али је такође рекла да је један из групе људи без Паркинсонове болести мирисао на болест. Осам месеци касније тој особи је дијагностификована болест.
Године 2019, истраживачи са Универзитета у Манчестеру, предвођени Бараном, објавили су да су идентификовали молекуле повезане са болешћу пронађеним у брисевима коже. Научници су сада развили тест користећи ове информације.
Тестови су успешно спроведени у истраживачким лабораторијама и научници процењују да ли се могу користити у болничким условима. Ако се покаже као успешан, тест би се потенцијално могао користити и званично у институцијама, а лекари опште праксе, потом би могли да упућују пацијенте на овакву врсту брзог теста на Паркинсонову болест.