Српска православна црква и њени верници сутра славе Дан светих апостола Петра и Павла, празник који је у нашем народу познат под именом – Петровдан.
Слављем овог великог православног празника завршава се Петровски пост и почиње причешће верника који су поштовали правила предвиђена каноном цркве. С тога је обичај да се закоље гуска, како би се домаћини омрсили.
Свети апостоли Петар и Павле се у хришћанству сматрају првим проповедницима и учитељима новозаветне вере.
Према предању, свети апостоли Петар и Павле заслужни су за крштење првих верника и њихово превођење у хришћанство.
Свети апостол Петар се помиње као један од најоданијих Христових следбеника, а речи: „Ти си Христос, Син Бога живога„, записане у Јеванђељима, израз су његове тврде вере у хришћанско спасење па се до данас понављају у хришћанским молитвама.
Општи је обичај да се за Петровдан месе колачи са јабукама који се зову „петровача“. У припреми колача учествују и деца, па мајке овај обичај сматрају једним од најлепших.
Постоји веровање да на овај дан Свети Петар дели јабуке деци на оном свету. Верујући у ово казивање, у прошлости су се многе мајке које су изгубиле децу уздржавале од једења јабука пре Петровдана, из страха да због тога на овај празник њихово дете на оном свету неће добити јабуку.
Предање каже да је свети апостол Петар, неписмени и простодушни рибар Симон из Витаиде, први од ученика који је изразио непоколебљиву веру у Христа и његову мисију.
Свети апостол Петар је као епископ проповедао у Палестини, Сирији, Малој Азији и Антиохији, где су створена прва упоришта нове вере, а сматра се писцем две посланице у цркви познате као – Саборне Петрове посланице које су придружене Новом завету.
У цркви светог Петра и Павла у Риму чувају се вериге Светог Петра као знамење снаге светитеља у које га је оковао цар Ирод, прогонитељ хришћана, а које су, према предању, саме спале са руку и ногу светитеља на појаву анђела Божјег.
Свети апостол Павле родом је из Тарса и био је најпре фарисеј Савле и велики прогонитељ хришћана.
Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима гђе се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина.
Паљење ватре и лила симболизује време када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.
Извор: Ало