Лекари упозоравају да овако паклене температуре негативно утичу на здравље деце, старијих људи и хроничних болесника, али у опасности су и сви они који се напољу лате тешких физичких активности, укључујући трчање или рад у башти, јер на овој врућини могу добити срчани удар.
У најтоплијем делу дана без преке потребе не излазити из куће, а ако сте на то принуђени, носити заштитну одећу, шешир, на откривене делове тела мазати креме са заштитним фактором.
Шта не смете да радите на врућини
1. Не излажите се сунцу од 10 до 17 часова
Од јаког сунца можете добити опекотине и карцином коже. Ако баш морате на сунце, шеширом заштите лице и главу, носите одећу светлих боја, од природних материјала. Увек користите крему за сунчање с високим фактором који штити од УВА и УВБ зрачења и увек носите флашицу воде са собом да не дехидрате.
2. Избегавајте тежак физички рад
– Трчањем, прањем тепиха, завеса, радом у башти, подизањем тешких ствари и осталим напорним физичким активностима можете прегрејати тело.
3. Не пијте енергетска пића, алкохол и много кафе
– Овакви напици садрже иритант који утиче на нервни систем и шкоди организму
4. Не преједајте се
– Масна, тешка и зачињена храна попут печења, сланине, пите и слично додатно повећавају телесну температуру
5. Не улазити нагло у воду
– Када је тело прегрејано, нагли улазак у хладну воду је шок за организам, услед ког може доћи до срчаног удара
6. Не претерујте с климом
– Расхладне уређаје не подешавати тако да је у кући зимско време, а напољу афричко лето. Треба је подесити на седам-осам степени разлике у односу на спољашњу средину; не остављати климу упаљену током ноћи у спаваћој соби
7. Не улазити у нерасхлађена кола
– Пре уласка у аутомобил који је дуго био на сунцу добро га расхладите да не бисте добили топлотни удар
8. Не прескачите терапију
– Хронични пацијенти морају узимати редовну терапију и за сваку промену здравственог стања јавити се надлежном лекару
Саветује се рехидрирање, тј. појачан унос течности да би се спречила дехидратација услед појачаног знојења и губитак електролита. У циљу адаптације на високе температуре неопходна је и лагана исхрана базирана на воћу и поврћу, уз мање и чешће оброке – каже за Курир кардиолог др Слађана Божовић Огаревић и додаје да се по највећим врелинама никако не препоручују тешке физичке активности као што су трчање, рад у башти и слично.
Извор: Курир