Ако друга страна стално одбија компромисно решење, никако не прихвата мирни диалог – морамо бити спремни и за све друге опције, укључујучи војну.
Пише: Миша Вацић, Српска десница
Јер управо је замрзнути конфликт у Нагорно Карабаху показао да се отцепљена територија, применом једне високо софистициране офанзивне доктрине, може војно реинтегрисати уз минималне жртве, и то без обзира на састав становништва спорне територије, његову мотивисаност за отпор, комплексност рељефа и остале негативне аспекте.
Притом у нашем случају је и историјско као и међународно право на нашој страни, док је код Азербејџана било (и то формално) само међународно право.
Зато морамо да поставимо за главни приоритет – јачање наших одбрамбених и офанзивних капацитета, а ту је од пресудног значаја и војна сарадња са братском Русијом која већ доста допринела томе.
Још једна поука Карабахског конфликта за нас – долазак антируске гарнитуре преко обојених револуција (коју смо већ доживели 2000-е и ето сад поново их повампирују пред нашим очима ДОС-2 на београдским улицама) – увек узрокује губитак територије. Тако је било и у Грузији, Украјини и ето сада у Јерменији.
За све којима је стало до одбране Косова и Метохије, очувања Републике Српске, а нису одушевљени владајућим странкама – избор им није у ДОС-2 који се лажно представља ”патриотским” паролама, а суштински ради за интересе Лондона, Берлина и Брисела, већ им је алтернатива и природни избор Српски Десничари који су опозиција и прозападним кадровима у СНС-у.
Српска Десница се залаже за још снажније наоружавање безбедносних снага Србије, још тешњом сарадњом са Русијом и враћање обавезног служења војног рока, као и увођења опште народне одбране у просветни систем Србије. Тражимо поверење свог народа за увођење национализма у институције !