Србија данас обележава Видовдан.
Видовдан је непокретни верски празник кога празнују Српска православна црква (15. јуна по јулијанском календару, 28. јун по грегоријанском) и Бугарска православна црква и један је од највећих српских празника.
Код Срба је познат под називом Видовдан, а код Бугара Видовден или Видов ден.
Значај Видовдана за српски народ проистиче из историјских догађаја који су везани за тај датум.
Од свих је најзначајнији Косовски бој, погибија кнеза Лазара (1371—1389) и тзв. пропаст Српског царства, па се тог дана, поред светог Амоса, од почетка 20. века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика
Празник је посвећен Цару Лазару, једном од српских великана који су владали српским царством након смрти Душана Силног.
Након смрти цара Уроша, патријарх Јефрем је тадашњег кнеза Лазара, крунисао за српског цара. Лазар је слао изасланство у Цариград са монахом Исаијом и молио се да се скине анатема са српског народа. 28. јуна 1389. године после битке на Косову, победе српске војске и смрти султана Мурата, велики део турске војске је кренуо у повлачење, али неколицина се није потпуно повукла и они су касније у току дана извршили заседу на цара Лазара и његово обезбеђење и успели су да га убију. Његово тело пренето је и сахрањено у манастиру Раваница код Ћуприје.
Када је почела сеоба Срба, народ је његове свете мошти склонио и преселио у манастир Раваницу на Фрушкој гори. За време Другог светског рата, 1942. године, његово тело пренето је у Београд, где је почивао све до 1988. године када је пренет у манастир Грачаницу на Косову. Одатле је 1989. године, пренето у Лазареву задужбину манастира Раваницу, надомак Ћуприје, где и данас почива.
Саградио је многе цркве и манастире. Најпознатији су Раваница и Лазарица. Такође, обновио је и манастире Хиландар и Горњак, а био је и ктитор руског манастира Пантелејмона.